Догодило се на данашњи дан – 28. август

Данас је петак, 28. август, 240. дан 2026. До краја године има 125 дана.

430 – Умро је Аурелије Августин, познатији као Свети Августин, епископ у римској северној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске мисли (патристике). У најважнијем делу „О држави Божјој“ правио је разлику између идеалне, вечне „државе Божје“ и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дело је дуго било основ црквеног тумачења световних установа. Написао је и неку врсту аутобиографије: „Исповести“.

1219 – Патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност византијског (никејског) цара Теодора И Ласкариса, хиротонисао је Саву Немањића, потоњег Светог Саву, за првог српског архиепископа. Тим чином Српска Црква постаје аутокефална (самостална). Средиште Српске архиепископије у прво време било је у манастиру Жича. Цар Стефан Душан уздигао је 1346. архиепископију на ранг патријаршије.

1645 – Умро је холандски правник, писац и хуманиста Хуиг де Грот, познат као Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву. Припадао је „школи природног права“ и доказивао је једнакост људи међу собом и пред законом. Заступао је тезу да су мора (и океани) опште добро и да поједине земље немају право њиховог ексклузивног коришћења. Залагао се за верску толеранцију (било је то време сукоба католика и протестаната у Гроцијусовој Холандији), али је 1618. ухапшен у Утрехту и 1619. осуђен на доживотну робију као јеретик. Успео је 1621. да побегне у Француску и од 1635. до смрти 1645. био је амбасадор Шведске у Француској. Дела: правна и религиозна „Де иуре белли ац пацис“, „Маре либерум“, „Де иуре праедае“, „Де веритате религионис Цхристианае“, „Виа ет вотум ад пацем еццлесиастицам“, драме „Цхристус патиенс“, „Сопхомпханеас“, „Адамус еxул“.

1749 – Рођен је немачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена светске књижевности. Неколико година после завршених студија права у Стразбуру преселио се у Вајмар, где је 28 година био управник позоришта. Поред литературе, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, коју је уважавао, и преводом више српских народних песама, укључујући „Хасанагиницу“. Био је под утицајем Хердера, који је такође био склон Србима. Дела: романи „Фауст“, „Вилхелм Мајстер“, „Вертер“, „Избор по сродности“, драме „Гец од Бирлинхема“, „Егмонт“, „Ифигенија на Тавриди“, „Торквато Тасо“, трагедије „Клавихо“, „Ванбрачна кћи“, еп „Херман и Доротеја“, путопис „Путовање по Италији“, аутобиографско дело „Из мог живота“, поезија „Маријенбадска елегија“, „Римске елегије“, „Западно-источни диван“, епиграми „Ксеније“, „Теорија боја“.

1761 – Рођен је гроф Сава Текелија, један од првака Срба тадашње Аустрије, по образовању правник, председник Матице српске, добротвор српског народа. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и земљишних поседа, основао је 1838. у Пешти задужбину „Текелианум“ под управом Матице српске (за чије је оснивање он такође обезбедио велика средства), како би српским ђацима из Војводине и других крајева омогућио школовање у главном граду Угарске. Као велепоседник из Арада (данас Румунија), активно је учествовао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао бројне српске националне акције. Матица српска га је 1838. изабрала за доживотног председника.

1813 – Од рана у бици на Делиграду умро је српски јунак из Првог српског устанка Јован Курсула, опеван у народним песмама. У низу битака истакао се јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809. када су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу и у септембру 1810. на Варваринском пољу, када је јунаштвом задивио и Турке и руске добровољце који су се борили на страни Срба.

1833 – Британска круна се сагласила са забраном ропства у Британској империји.

1849 – Аустријске трупе под командом генерала, потоњег маршала, Јозефа Радецког заузеле су италијански град Венецију после опсаде започете 20. јула 1849.

1916 – Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији.

1944 – У француском граду Марсељу предали су се преостали немачки војници, а истог дана је ослобођен и оближњи Тулон.

1973 – У земљотресу југозападно од Сијудад Мексика погинуло је више од 500 особа.

1987 – Умро је амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. века, важио је за посебно вештог у раду с глумцима. Снимио је мноштво филмова, највише пустоловног и криминалистичког жанра. Филмови: „Малтешки соко“, „Рт Ларго“, „Бејасмо странци“, „Благо Сијера Мадре“, „Џунгла на асфалту“, „Црвена значка за храброст“, „Афричка краљица“, „Моби Дик“, „Ноћ игуане“, „Одсјај у златном оку“, „Град изобиља“, „Наш човек из Аустралије“, „Судија за вешање“, „Ени“, „Испод вулкана“.

1994 – Окончан је дводневни референдум у Републици Српској, на којем је више од 90 одсто грађана одбацило мировни план Контакт групе за Босну и Херцеговину.

1995 – Минобацачка граната усмртила је на сарајевској пијаци Маркале 37 и ранила 85 особа, за шта су после експресне истраге оптужени Срби, што је послужило као изговор за масовне нападе НАТО авијације на Републику Српску. Доцније се појавио извештај према којем је трагедија инсценирана од стране ратног руководства у Сарајеву, што је потврдио и високи функционер УН Јасуши Акаши.

1996 – Влада САД забранила је вођи „Нације ислама“ Луису Фара-Кану да прихвати обећани либијски поклон од милијарду долара с циљем економске и политичке помоћи Афроамериканцима САД.

1997 – У крвавом обрачуну ривалских банди у злогласном венецуеланском затвору „Елдорадо“ погинуло је 29 особа.

1999 – У саобраћајној несрећи погинули су македонски министар Радомир Стојковски, његова супруга, кћерка и возач, после чега су норвешки војници из возила међународних снага, које је изазвало несрећу, одбили да се подвргну тесту алкохола у крви. Поручника који је скривио смрт четворо људи суд у Ослу је у марту 2000. осудио на годину дана затвора.

2006 – У сукобу који је избио између ирачке војске и шиитске милиције лојалне популарном верском вођи Муктади ел Садру, у граду Диванија, јужно од Багдада, погинуло је 50 побуњеника и 23 ирачка војника, док је око 70 особа рањено.

2007 – Умро је Франциско Умбрал, један од највећих шпанских савремених писаца. Објавио је преко 80 књига, међу којима су „Смртник и ружа“ и „Мадридска трилогија“. Добитник је угледних шпанских признања попут Награде принца од Астурије за књижевност 1996. и награде Сервантес 2000.

2007 – Умрла је Драга Јонаш, спикерка и новинарка. Била је спикер Радио Београда још у Краљевини Југославији. Године 1951. поново се запослила у Радио Београду и деценијама је била непревазиђени глас београдског радија. Добитник је „Вукове награде“ за 2004. за унапређење српске културе, просвете и науке. Била је учитељ бројних потоњих спикера и новинара Радио Београда и Телевизије Србије.

2007 – Најмање 52 особе су погинуле, а повређено је 247 у сукобу супарничких шиитских милиција на религијском скупу у ирачком светом граду Карбали, после чега су власти прекинуле церемонију и евакуисале бројне ходочаснике. Припадници армије Махди, лојалне радикалном свештенику Муктади ал-Садру, отворили су ватру на стражаре из бригаде Бадр, наоружаног огранка Врховног исламистичког ирачког савета, који су обезбеђивали две главне џамије у Карбали.

2008 – Главни тужилац Јужне Осетије Тејмураз Хугајев изјавио је да су, током петодневних сукоба, започетих 8. августа у тој отцепљеној грузијској аутономној области, погинула 1.692 цивила, да је рањено око 1.500 особа, али да број жртава није коначан.

2013 – Довођењем последње групе етиопских Јевреја у Израел, окончана је вишедеценијска акција пресељавања припадника те древне заједнице у јеврејску државу. Узима се да у свету припадника Бета Израел групације, односно етиопских Јевреја, има око 150.000, од чега је око 130.000 настањено у Израелу. Поступно, систематско пресељавање започело је позних седамдесетих.

2014 – Преминуо је Мирко Тепавац, истакнути политичар и бивши министар иностраних послова Југославије. Тепавац је водио дипломатију Југославије од априла 1969. до новембра 1972. када је био приморан да се повуче. Смењен је заједно с Марком Никезићем, Кочом Поповићем, Мирком Чанадановићем и другима који су представљени као „либерали“. Рођен је 1922. у Земуну, у грађанској породици. Учесник је НОБ-а од 1941. Био је директор Радио Београда, новинске куће Политика, као и главни уредник Политике. Био је амбасадор у Мађарској, затим помоћник савезног министра иностраних послова. Према неподељеном мишљењу, један је од најистакнутијих интелектуалаца међу политичарима социјалистичке Југославије. Водио је Европски покрет у Србији од 1994. до 1996. године. Књиге: „Мој други светски рат и мир“, „Државе, државници и страдалници“, „Демократија или деспотија“.

2018 – Екипа научника ЦЕРН-а, Европске асоцијације за нуклеарна истраживања која је смештена у Швајцарској, обелоданила је, шест година након што је Хигсов бозон откривен, на који начин се он распада на фундаменталне честице познате као ботом кваркови. Ово истраживање од кључног је значаја за модерну физику, пошто резултати могу или да сасвим уздрмају постојеће теорије и укажу на нови приступ физици или да потврде Стандардни модел, који је заснован на идеји да Хигсово поље „даје“ масу кварковима и другим елементарним честицама.

2019 – Перуански медији обелоданили су налазе археолога Ферена Кастиља код Пампа ла Круза, недалеко од града Трухиљо, приближно 700 километара северно од Лиме. Кастиљо је разјаснио детаље шокантних налаза који су претходно били делимично познати. Пронађени су посмртни остаци деце, њих 227. Деца су била жртвована у складу с ритуалима претколумбовске цивилизације Киму.

2025 – У израелским ударима на Јемен погинуло је више челника тамошњег Хуту режима, попут председника владе и више министара.