Догодило се на данашњи дан – 27. август

Данас је четвртак, 27. август, 239. дан 2026. До краја године има 126 дана.

п.н.е. – Римски конзул Гај Јулије Цезар отпочео је инвазију Британског острва са 10.000 војника Седме и Десете легије.

1576 – Умро је италијански сликар Тицијан Вечели, један од највећих мајстора ренесансе. Имао је изразит смисао за чулност, лепоту људског тела и топлину боја. Дела: композиције из античке митологије „Баханал“, „Јупитер и Антиопа“, „Венера“, слике инспирисане религијом „Вазнесење Богородичино“, „Полагање Христово у гроб“, многобројне „Богородице“, портрети „Карло В на коњу“, „Човек с плавим очима“, „Ла Бела“, „Папа Павле ИИИ“.

1635 – Умро је шпански писац Феликс Лопе де Вега Карпио, најзначајнији шпански драмски писац, који је према предању написао више од 1.800 комедија и драма, од којих је сачувано и утврђено да су његове око 500, неколико хиљада стихова, више романа, хроника и историјских записа. Његова дела сјајан су приказ друштвене климе Шпаније краја 16. и почетка 17. века. Дела: комедије и драме „Перибањес“, „Казна без освете“, „Севиљска звезда“, „Мадридски челик“, „Цвеће Дон Хуана“, „Награда за добро говорништво“, „Преко моста“, „Довитљива девојка“, „Баштованов пас“, „Будаласта властелинка“, „Фуенте Овехуна“, роман „Доротеја“, епске, дидактичке, религиозне и митолошке песме, бурлеске, оде, посланице, сонети, баладе.

1664 – Умро је шпански сликар Франциско де Сурбаран, један од најзначајнијих уметника 17. века, који је снажним, готово бруталним реалистичким поступком обрађивао религијске теме. Сликајући у барокном маниру користио је оштар контраст светлости и таме с циљем постизања драматског израза.

1770 – Рођен је немачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел, најистакнутији представник класичне немачке идеалистичке филозофије. Његов рад синтеза је немачке филозофске мисли. Творац је система апсолутног идеализма. Дела: „Феноменологија духа“, „Филозофија историје“, „Наука логике“, „Естетика“, „Филозофија религије“, „Енциклопедија филозофских наука“, „Филозофска пропедевтика“, „Основне црте филозофије права или природно право и наука о држави у основним контурама“.

1789 – Скупштина Француске усвојила је Декларацију о правима човека и грађанина, инспирисана сличном америчком декларацијом.

1813 – Француски цар Наполеон И поразио је код Дрездена са 130.000 војника удружене аустријске, руске и пруске снаге у јачини од 200.000 људи.

1828 – Уругвај је званично постао независна држава на основу мировног уговора склопљеног у Рио де Жанеиру после окончања рата између Бразила и Аргентине.

1871 – Рођен је амерички писац Теодор Драјзер, бескомпромисан критичар америчког друштва. Његов први роман „Сестра Кари“ забрањен је 1900. па је потом десетак година био принуђен да се издржава писањем за илустроване, забавне и модне листове. Сматрао је да спасење света лежи у социјализму. Остала дела: романи „Џени Герхард“, „Финансијер“, „Титан“, „Стоик“, „Геније“, „Америчка трагедија“, „Трагична Америка“, „Вреди ли Америка да се спасе“.

1877 – Рођен је енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила „Ролс-Ројс“. Ројсова фирма почела је 1904. да прави аутомобиле, који су импресионирали Ролса, и њих двојица су две године касније постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији постала симбол луксуза и квалитета. Компанија „Ролс-Ројс“ производи и авионске моторе. Ролс је први пилот који је, јуна 1910. прелетео Ламанш у оба правца без заустављања, а у јулу 1910. је као први британски пилот погинуо у авионској несрећи.

1878 – Рођен је руски барон Петар Николајевич Врангел, један од најистакнутијих белогардејских генерала, који се после Октобарске револуције борио у Украјини против совјетске власти. После пораза у новембру 1920. када је Црвена армија заузела утврђење на Перекопу, са остатком снага напустио је Русију и као избеглица нашао је уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, као и десетине хиљада других белогардејаца. После смрти 1928. сахрањен је, по сопственој жељи, у руској цркви у Београду, иако је умро у Бриселу.

1883 – Догодила се ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском, тада Холандска Источна Индија, острву између Јаве и Суматре у којој је две трећине острва одлетело у ваздух. У ерупцији која се чула на удаљености од 5.000 километара и под огромним таласима на западу Јаве, погинуло је 36.000 људи.

1884 – Рођен је амерички филмски продуцент Семјуел Голдвин, један од пионира филмске индустрије. Основао је 1923. филмску компанију „Семјуел Голдвин Продакшнс“, која се 1924. удружила са још две филмске куће у компанију „Метро-Голдвин-Мајер“, али је потом поново постао самостални продуцент. Филмови: „Стела Далас“, „Тамни анђео“, „Ћорсокак“, „Западњак“, „Мале лисице“, „Најбоље године нашег живота“, „Тајни живот Волтера Митија“, „Момци и девојке“, „Порги и Бес“.

1890 – Рођен је амерички сликар, фотограф и филмски режисер Емануел Радински, познат као Мен Реј, који је 1915. са француским вајаром и сликаром Марселом Дишаном основао дадаизам. Режирао је низ авангардних филмова у надреалистичком маниру, који се одликују изузетно инвентивном фотографијом, укључујући филмове „Повратак разуму“, „Емак Бакиа“, „Морска звезда“.

1907 – Краљ Србије Петар И Карађорђевић положио је камен темељац за здање Народне скупштине у Београду. Градња је окончана после 30 година. Прво заседање Скупштине Краљевине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. На конкурсу расписаном 1901. победио је пројекат архитекте Јована Илкића, а завршни радови и унутрашња архитектура изведени су под наѕором његовог сина Павла.

1908 – Рођен је амерички државник Линдон Џонсон, упамћен по томе што је као председник САД Американце гурнуо дубље у вијетнамску ратну авантуру, окончану 1975. понижавајућим поразом. Био је потпредседник од 1960. у време мандата Џона Кенедија. Када је Кенеди убијен у Даласу 1963. постао је председник, што је остао до 1969. пошто је на изборима 1964. као кандидат Демократске странке победио републиканца Барија Голдвотера. Заслужан је за коначно постизање потпуне правне равноправности Афроамериканаца.

1916 – Умро је српски писац Петар Кочић, један од најистакнутијих у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији био је дуго без посла. Осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист „Отаџбина“ који је често забрањиван. Описивао је свој планински завичај и судбине малих људи, а у сатирама је оштро критиковао прилике у Босни под аустроугарском. Дела: сатире „Јазавац пред судом“, „Суданија“, збирке приповедака „С планине и испод планине“, „Јауци са Змијања“.

1916 – Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој, а Румунија Аустроугарској.

1929 – Рођен је амерички писац Ајра Левин, аутор чувеног романа „Розмарина беба“. Левин је био писац трилера и хорор прича, а писао је и за телевизију и за Бродвеј. На основу његових књига снимљено је више филмова као што су „Розмарина беба“ са Миом Фароу, „Момци из Бразила“ са Грегоријем Пеком и Лоренсом Оливијеом и „Сливер“ са Шерон Стоун и Томом Беринџером у главним улогама.

1936 – Постигнут је споразум о окончању британског војног присуства у Египту, изузев зоне Суецког канала. Египат је раније формално био саставни део Турске, што је окончано Првим светским ратом. Званично је постао независан 1922. али је британски утицај био свеприсутан.

1946 – Француска и Лаос закључили су споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом, у саставу Француске Индокине, са значајном аутономијом.

1960 – Умро је српски писац Сима Пандуровић, један од оснивача српске модерне. Филозофски факултет завршио је у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, уређивао је више часописа, од којих је најзначајнији „Мисао“ који је сам и објављивао. Критика је оштро реаговала на његову прву збирку песама „Посмртне почасти“, прожету песимизмом. Каснији стихови мисаоно су сложенији, али и у њима преовладава резигнација. Испевао је и низ родољубивих песама. Преводио је са француског и енглеског, између осталог и Шекспира. Својим свеукупним радом оставио је велики траг у српској култури. Остала дела: збирке песама „Дани и ноћи“, „Оковани слогови“, „Стихови“, „Песме“, књиге есеја „Разговор о књижевности“, „Огледи из естетике“.

1975 – У заточеништву је убијен збачени цар (негус) Етиопије Хаиле Селасије И, који је 1928. после смрти Менелика ИИ, именован за регента, а за цара крунисан 1930. Из земље је избегао 1936. након окупације његове земље од стране фашистичке Италије. Вратио се 1941. на челу ослободилачких јединица, и владао је до 1974. када су га збацили прокомунистички официри, који су после његове смрти издали саопштење да је бивши монарх умро природном смрћу. Стари владар је уживао извесну популарност, као симбол успешне борбе за слободу. Иза преврата највероватније је стајала источнонемачка тајна служба „Штази“.

1990 – САД су протерале 36 од 55 чланова особља амбасаде Ирака у Вашингтону.

1991 – Умро је патријарх српски, архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки Герман (световно име Хранислав Ђорић). Замонашио се 1951. у Студеници, претходно је био свештеник. Богословски факултет студирао је у Београду, а права у Паризу. После смрти патријарха Викентија, 1958. изабран је за патријарха Српске православне цркве. Водио је Српску православну цркву необично вешто и мудро. Пошто је тешко оболео, 2. децембра 1990. за патријарха српског изабран је Павле, дотадашњи епископ рашко-призренски.

1991 – Молдавија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1992 – У Лондону је завршена дводневна међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Срба у Босни и Херцеговини прихватили да под контролу Уједињених нација ставе тешко наоружање и начелно су прихватили да се повуку са дела територије БиХ који су контролисали.

1995 – Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали су у Каиру споразум о проширењу палестинске аутономије, до тада предвиђене само за област Газе, и на Западну обалу.

2000 – Изгорео је један од симбола руске престонице, највиши објекат у Европи саграђен људском руком, телевизијски торањ Останкино, здање више од 500 метара, саграђено 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. Пожар је усмртио троје људи и изазвао прекид телевизијског програма широм Русије.

2002 – Јапански суд први пут је потврдио да је Јапан користио средства за вођење биолошког рата у Кини током Другог светског рата, што јапанска влада никада није званично признала.

2003 – Марс је прошао поред Земље на удаљености од 55,76 милиона километара, најближе од Каменог доба.

2009 – Умро је Сергеј Михалков, руски писац, академик. Најпознатији као класик руске дечје књижевности, аутор је и текста химне негдашњег Совјетског Савеза, као и химне Русије. Књижевник изузетног угледа, као литерата појавио се позних тридесетих. У више наврата био је депутат Врховног совјета и Руске републике, председник Савеза писаца. Велику популарност имале су и његове басне из свакодневице, њих око 250. Добитник је највиших руских, и претходно совјетских, признања. Његове књиге штампане су на више језика у тиражу већем од чак 400 милиона примерака.