Догодило се на данашњи дан – 26. август

Данас је среда, 26. август, 238. дан 2026. До краја године има 127 дана.

1346 – У бици код Кресија на северу Француске у Стогодишњем рату, у којој су трупе енглеског краља Едварда ИИИ поразиле бројчано знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа ВИ, Енглези и Велшани су први пут употребили пешадију наоружану огромним луковима, познатим као „лонгбоуз“, који су се показали као веома убојити.

1676 – Рођен је енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер (први након проглашења Уједињеног Краљевства). Председник владе био је од 1721. до 1742. најдуже у историји Велике Британије.

1723 – Умро је холандски природњак Антони ван Левенхук, који је открио до тада непознати свет микроорганизама. Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао је око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију и мишића објављивао је у издањима лондонског Краљевског друштва, чији је био члан.

1740 – Рођен је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.

1743 – Рођен је француски хемичар Антоан Лавоазије, један од твораца модерне хемије. Открио је да је ваздух смеша кисеоника и азота, доказао да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагоревање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је да је кристализовани угљеник. Револуционарни суд га је, са још 27 оптужених, осудио на смрт и погубио истог дана на гиљотини у мају 1794. на врхунцу јакобинског терора током Француске револуције, под оптужбом да је „заступник убирања краљевског пореза“.

1899 – Рођен је српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни индивидуалиста, вечити путник, аутор непосредних лирских исповести. Дела: збирке песама „Модри смех“, „Еротикон“, „Лирске минијатуре“, „Дах земље“, приповетке „Срце на пазару“, роман „Шпански зид“.

1906 – Рођен је амерички вирусолог Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомијелитиса (заразна дечја парализа). Сејбинова вакцина, справљена од ослабљених вируса, први пут је масовно примењена у Совјетском Савезу. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију (САД) и доцније председник Вајцмановог института у Израелу.

1910 – Умро је амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма према којој у основи истинитог сазнања лежи „воља за веровањем“. Дела: „Прагматизам“, „Принципи психологије“, „Воља за веровањем“, „Есеји о радикалном емпиризму“, „Разлике у религиозном искуству“.

1914 – Рођен је аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена светске књижевности, док његовом прозом доминирају социјално-политичке теме. Дела: збирке приповедака „Тајно оружје“, „Крај игре“, „Све ватре огањ“, „Неко ко овуда иде“, „Толико волимо Гленду“, „Прогонитељ“, романи „Школице“, „Мануелова књига“, књижевни огледи „Последња рунда“, „Историја кронопија и фама“, „Пут око дана за 80 светова“, путопис „Аутонаути космопута“.

1920 – Ратификован је 19. амандман устава САД, којим су жене добиле право гласа.

1934 – Адолф Хитлер је затражио од Француске да Немачкој уступи област Сар (погранична област према Француској) која је Версајским уговором после Првог светског рата стављена под француску окупацију и привремену управу.

1939 – Донета је Уредба о установљењу Бановине Хрватске. Претходио јој је споразум председника владе (Министарског савета) Краљевине Југославије Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Владимира Мачека. У њен састав ушле су Савска и Приморска бановина и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница. Већи део тих територија, осим у Срему, никада раније нису били саставни део Хрватске, ни Дубровник. Бановина Хрватска образована је с циљем пацификације прилика у земљи, а највероватније после притиска британске дипломатије.

1944 – Бугарска, савезница Немачке у Другом светском рату, суочена са надирањем совјетских трупа, саопштила је да иступа из рата.

1945 – Треће заседање АВНОЈ-а потврдило је у Београду одлуке донете после заседања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. и усвојило препоруке савезничке конференције на Јалти. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији: Словеначко приморје, Бенешка Словенија, Трст, Истра, Ријека, Задар и острва Ластово и Палагружа. АВНОЈ је тада променио име у Привремена Народна скупштина.

1972 – Отворене су 20. Олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника палестинске терористичке организације „Црни септембар“ на Олимпијско село када је убијено 11 израелских спортиста.

1974 – Умро је амерички пилот Чарлс Огастас Линдберг, који је први прелетео Атлантски океан. Авионом „Дух Сент Луиса“ у мају 1927. прелетео је за 33 часа и 32 минута 5.856 километара од Њујорка до Париза, што је прави подвиг јер тада није било ни радара ни сигурних радио-веза. После отмице и убиства његовог сина Чарлса 1932. у САД је донесен тзв. Линдбергов закон којим је за отмицу предвиђена смртна казна. Испољавао је симпатије за нацизам и противио се уласку САД у Други светски рат против Немачке.

1978 – Венецијански кардинал Албино Лучани постао је папа Јован Павле И. Умро је 33 дана доцније, како је званично саопштено, од срчаног удара. Медији су неретко шпекулисали да је отрован.

1978 – Јан Зигмунд је као први Немац полетео у космос у совјетском броду „Сојуз 31“.

1982 – Аргентинска влада укинула је забрану деловања политичких партија.

1990 – У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1993 – Председник Русије Борис Јељцин потписао је споразум о пријатељству с Чешком, након што је осудио инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1996 – Јужнокорејски суд је осудио бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 година затвора. Доцније је помилован.

1997 – Фредерик Виљем де Клерк, последњи бели председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

2003 – Изборна комисија у Руанди саопштила је да је Пол Кагаме победио на председничким изборима, првим у тој афричкој земљи после грађанског рата 1994. у којем су жртве махом били припадници мањинског племена Тутси. Опозиција је одбила да призна званични резултат.

2004 – У минобацачком нападу на џамију у ирачком граду Куфа, у ком су се налазиле окупљене присталице шиитског вође Муктада ел Садра, погинуло је 29 особа.

2006 – Умро је руски уметник Владимир Третчиков. Познат по радовима који су били изузетно популарни 60-их и 70-их 20. в. Рођен у Русији, преселио се у Јужну Африку 1946. а четири године касније насликао је „Кинеску девојку“, познату и као „Зелена дама“ која је продата у више од пола милиона копија. Сматра се да је та слика, у виду принтова, продата у више примерака него „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија, или „Сунцокрети“ Винсента ван Гога. Слика је имала велики утицај на британску популарну културу 60-их, а нашла се и у филму „Алфие“ Мајкла Кејна из 1966.

2007 – Врховни политички лидери ирачких шиита, сунита и Курда саопштили су да су потписали споразум о постизању помирења између завађених групација у тој земљи. Представници шиита, сунита и Курда постигли су и консензус о ублажавању мера против бивших чланова партије БААС Садама Хусеина.

2007 – У саобраћајној несрећи на истоку Уганде 71 војник је погинуо, а 41 је повређен. Удес се догодио када је камион у којем су се војници налазили ударио у бетонску ограду поред планинског пута.

2019 – На граници Србије и Северне Македоније отворен је интегрисани прелаз Прешево Табановце, који подразумева заједничку контролу. Нови гранични прелаз одговор је на очекивања привредника да се убрзају процедуре, ускладе прописи и тиме отклоне баријере.

2021 – У Кабулу, код аеродрома, у време паничних евакуација страних трупа и мноштва цивила, догодили су се терористички напади у којима су погинуле најмање 183 особе, од чега 13 војника САД, а више од 150 особа је повређено. Нападнут је улаз аеродрома, познат као Еби гејт, као и простор код хотела Барон. Бомбаши самоубице ушли су у масу присутних и активирали експлозив. Међу жртвама су били и припадници талибанских формација, а као починилац огласила се такозвана Исламска држава.

2022 – Цена гаса у Европи достигла је цену 3.319 долара за хиљаду кубика, на лондонској ИЦЕ берзи. Шокантне промене цена гаса уследиле су убрзо пошто је започео рат у Украјини фебруара те године.