Dogodilo se na današnji dan – 26. avgust

Danas je sreda, 26. avgust, 238. dan 2026. Do kraja godine ima 127 dana.

1346 – U bici kod Kresija na severu Francuske u Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI, Englezi i Velšani su prvi put upotrebili pešadiju naoružanu ogromnim lukovima, poznatim kao „longbouz“, koji su se pokazali kao veoma ubojiti.

1676 – Rođen je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742. najduže u istoriji Velike Britanije.

1723 – Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk, koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400 mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju i mišića objavljivao je u izdanjima londonskog Kraljevskog društva, čiji je bio član.

1740 – Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1743 – Rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije, jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik. Revolucionarni sud ga je, sa još 27 optuženih, osudio na smrt i pogubio istog dana na giljotini u maju 1794. na vrhuncu jakobinskog terora tokom Francuske revolucije, pod optužbom da je „zastupnik ubiranja kraljevskog poreza“.

1899 – Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik, autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama „Modri smeh“, „Erotikon“, „Lirske minijature“, „Dah zemlje“, pripovetke „Srce na pazaru“, roman „Španski zid“.

1906 – Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomijelitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

1910 – Umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži „volja za verovanjem“. Dela: „Pragmatizam“, „Principi psihologije“, „Volja za verovanjem“, „Eseji o radikalnom empirizmu“, „Razlike u religioznom iskustvu“.

1914 – Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka „Tajno oružje“, „Kraj igre“, „Sve vatre oganj“, „Neko ko ovuda ide“, „Toliko volimo Glendu“, „Progonitelj“, romani „Školice“, „Manuelova knjiga“, književni ogledi „Poslednja runda“, „Istorija kronopija i fama“, „Put oko dana za 80 svetova“, putopis „Autonauti kosmoputa“.

1920 – Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa.

1934 – Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod francusku okupaciju i privremenu upravu.

1939 – Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske diplomatije.

1944 – Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa iz rata.

1945 – Treće zasedanje AVNOJ-a potvrdilo je u Beogradu odluke donete posle zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. i usvojilo preporuke savezničke konferencije na Jalti. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža. AVNOJ je tada promenio ime u Privremena Narodna skupština.

1972 – Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke organizacije „Crni septembar“ na Olimpijsko selo kada je ubijeno 11 izraelskih sportista.

1974 – Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom „Duh Sent Luisa“ u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932. u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Ispoljavao je simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Nemačke.

1978 – Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je papa Jovan Pavle I. Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko špekulisali da je otrovan.

1978 – Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos u sovjetskom brodu „Sojuz 31“.

1982 – Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja političkih partija.

1990 – U eksploziji u jami „Dobrnja-jug“ rudnika Kreka, koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara.

1993 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

1996 – Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.

1997 – Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

2003 – Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žrtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.

2004 – U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 osoba.

2006 – Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. v. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je „Kinesku devojku“, poznatu i kao „Zelena dama“ koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego „Mona Liza“ Leonarda da Vinčija, ili „Suncokreti“ Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu „Alfie“ Majkla Kejna iz 1966.

2007 – Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita i Kurda saopštili su da su potpisali sporazum o postizanju pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

2007 – U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik je poginuo, a 41 je povređen. Udes se dogodio kada je kamion u kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored planinskog puta.

2019 – Na granici Srbije i Severne Makedonije otvoren je integrisani prelaz Preševo Tabanovce, koji podrazumeva zajedničku kontrolu. Novi granični prelaz odgovor je na očekivanja privrednika da se ubrzaju procedure, usklade propisi i time otklone barijere.

2021 – U Kabulu, kod aerodroma, u vreme paničnih evakuacija stranih trupa i mnoštva civila, dogodili su se teroristički napadi u kojima su poginule najmanje 183 osobe, od čega 13 vojnika SAD, a više od 150 osoba je povređeno. Napadnut je ulaz aerodroma, poznat kao Ebi gejt, kao i prostor kod hotela Baron. Bombaši samoubice ušli su u masu prisutnih i aktivirali eksploziv. Među žrtvama su bili i pripadnici talibanskih formacija, a kao počinilac oglasila se takozvana Islamska država.

2022 – Cena gasa u Evropi dostigla je cenu 3.319 dolara za hiljadu kubika, na londonskoj ICE berzi. Šokantne promene cena gasa usledile su ubrzo pošto je započeo rat u Ukrajini februara te godine.